Ratko Đurović

Ратко Ђуровић (1914 — 1998), био је црногорски и југословенски филмски сценариста и историчар културе, један од првих професора на Групи за драматургију Факултета драмских уметности у Београду. Аутор је преко тридесет сценарија за краткометражне и дугометражне филмове и један је од пионира модерне југословенске кинематографије. Рођен је у Никшићу, 25. новембра 1914. Филозофски факултет завршио је у Загребу. Био је првоборац НОБ-а током Другог светског рата. После рата, био је директор драме Народног позоришта НР Црне Горе, стручни саветник „Авала филма”, уметнички директор „Дунав филма”, директор Лексикографског завода Црне Горе. Аутор је низа сценарија за краткометражне и дугометражне филмове, међу којима је и први сценарио за дугометражни играни филм у црногорској професионалној кинематографији Лажни цар. Чувени су и филмови Зле паре, Четири километра на сат, Кампо Мамула, али и Козара, Битка на Неретви, Човјек кога треба убити и 13. јул, који су такође настали по његовим сценаријима. Најчешће је сарађивао са редитељем Велимиром Стојановићем, али и са Вељком Булајићем, Предрагом Голубовићем и другима. Објавио је низ студија, есеја, приказа и енциклопедијских чланака из теорије и праксе, историје позоришта и филма, књижевности и културе. За рад на играном филму награђиван је високим професионалним и друштвеним признањима, међу којима и Тринаестојулском наградом. Године 1960., Јосип Кулунџић, драмски писац, позоришни редитељ и дотадашњи наставник глуме и позоришне режије, основао је Групу за драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данашњи ФДУ). 1961. године, Ратко Ђуровић почиње да предаје филмски сценарио и заслужан је за формирање многих касније познатих филмских стваралаца у Југославији. Од 1971. године предавао је и на новооснованим театролошким и филмолошким последипломским студијама. Ратко Ђуровић био је и проректор и ректор Универзитета уметности у Београду. Умро је 17. јуна 1998. године у Београду.